M A L D I V I      2 0 1 1 .

 

   Dvadeset dva dana plovidbe nam je trebalo od ostrva Lahaleb, posljednjeg  sigurnog sidrišta u Crvenom moru pred zloglasnim Bab el Mandebom, do Malea,  glavnog grada maldivskog arhipelaga. Na tom putu morali smo savladati jake  protivne vjetrove, teško more, strah od pirata koji operišu u cijelom zapadnom  dijelu Indijskog  okeana i izdržati 22 dana u skučenom prostoru jedrilice. Čim  smo stigli na Male, 20. decembra, Eric je uskočio u avion i odletio u Francusku,  a ja sam ostao da čuvam Eclipse, a i da se malo odmorim, zaslužio sam. Vrijeme  sam provodio  kupajući se u ne baš toplom moru (u Crvenom moru sam se navikao na  temperaturu vode od 33C, pa mi je 29 stepeni na Maldivima izgledalo hladno - sve  je relativno sto bi reko čika Albert) i družeći se s jaranima. Nažalost, 4. januara, dok sam po mraku plivao s jedne druge jedrilice prema Eclipse, udario me  gliser i dok se može reći da sam imao sreće jer me nije udario u glavu (ako je i  bosanska, nije tvrđa od glisera), zaradio sam prilično ozbiljnu povredu na  lijevoj nozi i trebalo mi je dvadesetak dana da se dovoljno oporavim da mogu  manje - više normalno hodati i ponovo ići u more.

                Eric se vratio dvadesetog januara, pa smo lagano krenuli prema jugu i  desetog februara stigli na Gan, najjužnije od 1200 ostrva koja sačinjavaju  Maldive. Upravo na Ganu smo se Eric i ja prvi put sreli, 2007. godine, gdje sam  ja stigao iz Tajlanda, a on sa Chagosa. Naša sljedeća destinacija je upravo  Chagos: zemaljski raj u srcu Indijskog okeana, gdje bi trebali ostati oko dva i  po mjeseca. Negdje u maju očekujte Barbino sljedeće javljanje koje će se možda  zvati: "Razglednica sa pustog ostrva". Kažem "možda" jer na Chagosu vrvi od  ajkula... 

 


 

 

 

Barba22.ba

 

Copyright ©  Barba 22